Privredno pravo čini sistematizovani skup tih pravnih normi o pravnom položaju privrednih subjekata i njihovom pravnom poslovanju na tržištu. Ovo sa stanovišta važećeg normativnog pravnog poretka (zakoni i podzakonski akti). S druge strane, privredno pravo kao naučna i nastavna disciplina, izučava pravni položaj privrednih subjekata i međusobne odnose u pravnom poslovanju na tržištu. Privredno pravo se izučava i sa stanovišta unutrašnjeg domaćeg prava i sa stanovišta međunarodnog prava s obzirom na elemente inostranosti. Postoji povezanost poslovnih subjekata u spoljnotrgovinskom poslovanju, stranim ulaganjima, međunarodnim privrednim organizacijama i sl.

Predmet privrednog prava su pravni odnosi u privrednom poslovanju, odnosno pravni odnosi u pojedinim oblastima privrednog poslovanja. Pojedine uže pravne oblasti privrednog prava su:

• Statusno privredno pravo ili pravni položaj privrednih društava i drugih subjekata privrednog poslovanja.
• Ugovori privrednog prava (promet robe i usluga, ugovori u bankarskom poslovanju i poslovanju u oblasti osiguranja).
• Bankarski poslovi i hartije od vrednosti, pravni režim hartija od vrednosti (menica, ček, akcija i druge hartije od vrednosti).
• Osnovi međunarodnog privrednog prava (spoljnotrgovinsko poslovanje i drugi oblici privrednog poslovanja sa inostranstvom).

Stranka (tužilac, tuženi, okrivljeni, predlagač) u sudskim i upravnim postupcima može sama preduzimati procesne radnje, a može u tu svrhu imenovati i drugo lice – u krivičnom postupku to je branilac, a u drugim postupcima – punomoćnik. U nekim slučajevima, stranka može imati i zastupnika koji ne zavisi od njene volje: obavezni branilac okrivljenog koga postavlja sud, zakonski zastupnik maloletnog lica koga ovlašćuje sam zakon i dr.

Ukratko rečeno, statusne promene su promene koje nastaju, kako im ime kaže, promenom statusa privrednog društva. To nisu, kako se često misli, promene koje se odnose na adresu sedišta ili pretežnu delatnost privrednog društva. Ovo su promene o kojima ste možda čuli kao „preuzimanju kompanije“ ili „merge-ovanju sa drugom firmom“. Za uspešno poslovanje, možda nije potrebno da znate samostalno da izvedete statusnu promenu, ali je neophodno da znate šta one predstavljaju i kako se sprovode, kako biste znali šta Vam sve stoji na raspolaganju.

POJAM I VRSTE STATUSNIH PROMENLJIVIH

Zakon o privrednim društvima („Sl. glasnik RS“, br. 36/2011, 99/2011, 83/2014 – dr. zakon i 5/2015) definiše statusne promene kao postupak u kojem se jedno društvo (društvo prenosilac) reorganizuje tako što na drugo društvo (društvo sticalac) prenosi imovinu i obaveze, dok njegovi članovi u tom društvu stiču udele, odnosno akcije. Pravilo je da svi članovi društva prenosioca stiču udele/akcije u društvu sticaocu srazmerno svojim udelima/akcijama u društvu prenosiocu, osim ako se svaki član društva prenosioca saglasi da se statusnom promenom izvrši zamena udela/akcija u drugačijoj srazmeri, ili ako koristi svoje pravo na isplatu umesto sticanja udela/akcija u društvu sticaocu.

KO MOŽE BITI SUBJEKT STATUSNE PROMENE?

Subjekt statusne promene može biti jedno ili više društava iste ili različite pravne forme, npr. društvo s ograničenom odgovornošću se pripoji akcionarskom društvu. Važno je napomenuti da u statusnoj promeni ne može učestvovati društvo koje je u likvidaciji ili u stečaju, osim ako se statusna promena sprovodi kao mera reorganizacije propisana Zakonom o stečaju.

VRSTE STATUSNIH PROMENA:

1. Pripajanje: kada se jedno ili više društava pripaja drugom društvu prenošenjem na to društvo celokupnu svoju imovinui obaveze, čime društvo koje se pripaja prestaje da postoji.
2. Spajanje: kada se dva ili više društava spajaju osnivanjem novog društva i prenošenjem na to društvo celokupnu svoju imovinu i obaveze, a čime društva koja se spajaju prestaju da postoje.
3. Podela: kada se društvo podeli tako što istovremeno prenosi celokupnu svoju imovinu i obaveze na:

• dva ili više novoosnovanih društava , u kom slučaju je reč o podeli uz osnivanje;
• dva ili više postojećih društava, u kom slučaju je reč o podeli uz pripajanje ili
• jedno ili više novoosnovanih društava i jedno ili više postojećih društava , što bi bila mešovita podela.

1. U svakoj od ove tri vrste statusnih promena društva koja prestaju da postoje to čine bez sprovođenja postupka likvidacije.
2. Izdvajanje: kada se društvo podeli tako što prenosi deo svoje imovine i obaveza na:

• jedno ili više novoosnovanih društava, u kom slučaju je reč o izdvajanju uz osnivanje;
• jedno ili više postojećih društava, u kom slučaju je reč o izdvajanjuuz pripajanje ili
• jedno ili više novoosnovanih društava i jedno ili više postojećih društava, što bi bilo mešovito izdvajanje.

Društvo nakon sprovedene statusne promene izdvajanja, nastavlja da postoji.

Izvršni postupаk jeste metod postupаnjа kojim se, primenom prаvno regulisаne prinude ostvаruje potrаživаnje, utvrđeno domаćom ili strаnom izvršnom ili verodostojnom isprаvom. Postupаk iѕvršenjа pokreće se nа predlog izvršnog poveriocа ili po službenoj dužnosti kаdа je to zаkonom određeno. Izvršenje određuje sud, аko zаkonom nije drugаčije određeno, а sprovodi gа sud ili izvršitelj.

Uvođenje izvršiteljа u izvršni postupаk je i nаjvećа novinа koju donosi novi zаkon.Reč je o fizičkom licu koje imenuje ministаr nаdležаn zа prаvosuće dа u stаtusu službenog licа sprovodi iѕvršenje u grаnicаmа rešenjа o izvršenju i dа vrši drugа ovlаšćenjа kojа su mu zаkonom poverenа. Izvršitelj i sud ne mogu istovremeno sporovoditi izvršenje nа osnovu istog rešenjа o izvršenju. Zа odlučivаnje o postupku izvršenjа stvаrno je nаdležаn osnovni i privredni sud, а sud je isključivo nаdležаn zа sprovođenje izvršenjа odlukа u vezi sа porodičnim odnosimа i zа vršenje rаdi vrаćаnjа zаposlenog nа rаd.

Troškove postupkа u vezi sа odrećivаnjem i sprovođenjem izvršenjа snosi izvršni dužnik. Izvršni poverilаc je dužаn dа predujmi troškove postupkа, а dokаz o uplаćenom predujmu dužаn je dа dostаvi uz predlog zа izvršenje. Troškovi postupkа koji je pokrenut po službenoj dužnosti predujmljuju se iz sredstаvа sudа koji sprovodi izvršenje. Kаdа je izvršenje već sprovedeno izvršni dužnik može sudu podneti predlog zа protivizvršenje zаhtevаjući dа mu poverilаc vrаti ono što je izršenjem dobio, аko je:

• izvršnа isprаvа prаvosnаžno, odnosno konаčno ukinutа, preinаčenа, ili poništenа ili stаvljenа vаn snаge,
• izvršni dužnik u toku izvršnog postupkа dobrovoljno nаmirio poveriočevo potrаživаnje,
• rešenje o izvršenju ili rešenje o sprovođenju izvršenjа prаvosnаžno ukinuto ili preinаčeno,
• prаvosnаžnom sudskom odlukom uvrđenа nedopustivost izvršenjа.

Sredstvа izvršenjа rаdi ostvаrenjа novčаnog potrаživаnjа su: prodаjа pokretnih stvаri, prodаjа nepokretnosti, prenos novčаnog potrаživаnjа, prenos potrаživаnjа zа predаju  pokretnih stvаri ili nepokretnosti, unovčenje drugih imovinskih prаvа, prenos sredstаvа kojа se vode nа rаčunu kod bаnke, prodаjа аkcijа i udelа u privrednim subjektimа.

Izrada složenih ugovora pravnim i fizičkim licima od bitnih elemenata, preko odgovarajućih sredstava obezbeđenja izvršenja ugovora, regulisanja poreskih aspekata, poverljivosti, načina rešavanja eventualnih nesporazuma i mnogih drugih aspekata, u savremenoj advokatskoj praksi zahteva maksimalnu angažovanost i posvećenost, te pravničku veštinu i umeće po kojem se prepoznaju vrhunski pravnici.

Naš pravni tim pruža kompletno pravno savetovanje i izradu svih vrsta ugovora pravnim i fizičkim licima, a dugogodišnje zadovoljstvo klijenata o čijem poslovanju vodimo računa, samo je motiv više da nastavimo sa pružanjem kvalitetnog pravnog outsourcinga u ovoj oblasti, držeći se pri tom jednostavne pravne maksime da ugovor nije ništa drugo do saglasnost volja ugovornih strana.

Intelektualna svojina je predmet (tvorevina ljudskog duha i uma) zaštite intelektualnih prava. Ona obuhvataju: autorska prava i prava srodna autorskom pravu i pravo industrijske svojine.

Bitno obeležije intelektualnih prava, baš kao i ostalih apsolutnih prava, da ona deluju prema svima (erga omnes). Autorska prava štite neko autorsko delo, kao što su: knjige, brošure, muzička dela, dramska dela; kao i dela srodna autorskom pravu poput: prava interpretatora, pravo izdavača slobodnog dela, pravo proizvođača fonograma, video emisije, baze podataka.U pravo industrijske svojine spadaju: patenat (pronalazak), industrijski dizajn, žig, znaka geografskog porekla proizvoda, know-how itd.)

AUTORSKO PRAVO

Autorsko delo — smatra se individualna duhovna tvorevina na polju nauke, književnosti i umetnosti: pisana dela (književni tekstovi, studije, natpisi, članci kao i računarski programi).Govorna dela: predavanja, govori, propovedi i sl. Muzička dela sa rečima ili bez reči. Audiovizuelna dela: filmska dela i dela stvorena na način sličan filmskom. Dela arhitekture: skice, planovi, nacrti i izgrađeni objekti. Fotografska dela i dela proizvedena na sličan način fotografskom. Zatim, kao zaštićena dela posmatraju se: naučne, obrazovne ili tehničke prezentacije — tehničke skice, planovi, grafikoni, formulari, ekspertize, nalazi veštaka, prezentacije u plastičnom obliku i druga djela iste prirode.

Kao autorsko delo koje je zaštićeno autorskim pravom smatraju se: početak dela, nezavršeno delo, naslov i drugi sastojci dela — ako predstavljaju individualne duhovne tvorevine. Prevodi, prilagođavanja, muzički aranžmani, muzučke prerade i druge obrade izvornih muzički dela koje ispunjavaju uslove individualnost — uživaju autorsko-pravnu zaštitu.

Autorskim delim se ne smatraju i nisu zaštićena: ideje, koncepti, postupci, radne metode, matematičke operacije, načela i otkrića. Službeni tekstovi iz oblasti sudstva, uprave i zakonodavstva. Zatim, politički govori i govori koji su održani tokom sudskih rasprava. Dnevne vesti, razne druge vesti i informacije izražene u prilagođenoj formi za štampu. Narodne književne i umetničke tvorevine.

PRAVA SRODNA AUTORSKOM PRAVU

Prava interpretatora — interpretatori su izvođači dela: glumci, pevači, muzičari, plesači i druga lica koja svojim veštinama (pevanjem, sviranjem, i sl.) ili na drugi način izvode umetnička ili folklorna dela. Kao izvođači posmatraju se i režiseri pozorišnih predstava, dirigent i orkestara, vođe pevačkih horova, varijetski i cirkuski umetnici.

Prava proizvođača fonograma — proizvođač fonograma je fizičko ili pravno lice koje poduzima incijativu i snosi odgovornost za prvo fiksiranje zvukova jednog izvođenja ili onoga što predstavlja zvuk. Prava proizvođača fonograma traju 50 godina od dana prvog fiksiranja, odnosno 50 godina od dana zakonitog izdavanja, ili 50 godina od dana zakonitog saopštavanja javnosti, ako prethodno nije fonogram zakonito izdan. Rok od 50 godina računa se od 1. janura prve godine posle one u kojoj se relevantna činjenicadogodila.

Prava filmskog producenta — filmski producent je fizičko ili pravno lice koje obezbeđuje novčana sredstva, organizuje i rukovodi fiksiranjem pomičnih slika praćenih audio-zapisom ili bez audio-zapisa (videogram). Prava filmskog producenta traju 50 godina od prvog fiksiranja, odnosno 50 godina od zakonskog saopštavanja javnosti ili zakonitog izdavanja dela. Rok od 50 godina računa se od 1. janura prve godine posle one u kojoj se relevantna činjenica dogodila.

Pravo organizacije za radiodifuziju — organizacija za radiodifuziju je pravno lice koje preduzima incijativu i snosi teret odgovornosti za snimanje emisije. Emisija je zvučno-vizuelni sadržaj koji se pretvara u elektromagnetne talase i saopštava javnosti putem televizijskih i radio prijemnika.

Mediji i masmediji – Medij (javno glasilo) je program, ciji je osnivač fizičko ili pravno lice, koji predstavlja redakcijski osmišljen sklop informacija, namenjenih unapred neodređenom broju lica. Pojam medija, odnosno masmedija je pozitivnopravni i u raznim pravnim procesima dobija nejednaku sadržinu. Medijem za pravne potrebe nazivamo: novine, radio ili tv programe, teletekst, interenet izdanja novina, radijskih programa, tv programa i drugih programa.

PRAVO MASMEDIJA KAO PRAVNI TERMIN

Pojam “pravo masmedija (medija)” nije definisan nigde u domaćim propisima. Domaći propisi ni ne upotrebljavaju izraz “pravo masmedija (medija)”, ali je on među pravnicima uobičajen u upotrebi.

MEDIJSKI ADVOKAT I MEDIJSKO PRAVNO ZASTUPANJE

Postoje dve vrste medijskog pravnog zastupanja, bаš kаo što postoje i u mnogim drugim oblаstimа prаvа.

Zastupanje u sudskim sporovima, koje podrazumeva ofаnzivne i odbrаmbene prаvne rаdnje (odgovori nа tužbe drugih licа, podnošenje zаhtevа, pokretаnje postupаkа u slučаju sumnje dа je neko prаvo klijentа ugroženo, sаrаdnjа sа držаvom i postupci u slučаju kršenjа zаkonа itd), zatim transakciono odnosno poslovno zastupanje sa akcentom na olаkšаvаnju poslovnih dogovorа, pregovаrаnje, kreiranje strаtegije i zaključenje ugovora (poslovi produkcije, bаvljenje tаlentimа i finаnsijаmа, zaštita žigova, autorskih prava i slično), u cilju postavljanja dobrih temelja budućem poslu i izbegavanja problema u budućnosti. S obzirom na delikatnost predmeta spora odnosno posla, medijsko pravno zastupanje zahteva puno poštovanje zakona, dobrih poslovnih običaja i poslovnih tajni klijenata.

AUTORSKO PRAVO

Autorsko delo — smatra se individualna duhovna tvorevina na polju nauke, književnosti i umetnosti: pisana dela (književni tekstovi, studije, natpisi, članci kao i računarski programi).Govorna dela: predavanja, govori, propovedi i sl. Muzička dela sa rečima ili bez reči. Audiovizuelna dela: filmska dela i dela stvorena na način sličan filmskom. Dela arhitekture: skice, planovi, nacrti i izgrađeni objekti. Fotografska dela i dela proizvedena na sličan način fotografskom. Zatim, kao zaštićena dela posmatraju se: naučne, obrazovne ili tehničke prezentacije — tehničke skice, planovi, grafikoni, formulari, ekspertize, nalazi veštaka, prezentacije u plastičnom obliku i druga djela iste prirode.

Kao autorsko delo koje je zaštićeno autorskim pravom smatraju se: početak dela, nezavršeno delo, naslov i drugi sastojci dela — ako predstavljaju individualne duhovne tvorevine. Prevodi, prilagođavanja, muzički aranžmani, muzučke prerade i druge obrade izvornih muzički dela koje ispunjavaju uslove individualnost — uživaju autorsko-pravnu zaštitu.

Autorskim delim se ne smatraju i nisu zaštićena: ideje, koncepti, postupci, radne metode, matematičke operacije, načela i otkrića. Službeni tekstovi iz oblasti sudstva, uprave i zakonodavstva. Zatim, politički govori i govori koji su održani tokom sudskih rasprava. Dnevne vesti, razne druge vesti i informacije izražene u prilagođenoj formi za štampu. Narodne književne i umetničke tvorevine.

PRAVA SRODNA AUTORSKOM PRAVU

Prava interpretatora — interpretatori su izvođači dela: glumci, pevači, muzičari, plesači i druga lica koja svojim veštinama (pevanjem, sviranjem, i sl.) ili na drugi način izvode umetnička ili folklorna dela. Kao izvođači posmatraju se i režiseri pozorišnih predstava, dirigent i orkestara, vođe pevačkih horova, varijetski i cirkuski umetnici.

Prava proizvođača fonograma — proizvođač fonograma je fizičko ili pravno lice koje poduzima incijativu i snosi odgovornost za prvo fiksiranje zvukova jednog izvođenja ili onoga što predstavlja zvuk. Prava proizvođača fonograma traju 50 godina od dana prvog fiksiranja, odnosno 50 godina od dana zakonitog izdavanja, ili 50 godina od dana zakonitog saopštavanja javnosti, ako prethodno nije fonogram zakonito izdan. Rok od 50 godina računa se od 1. janura prve godine posle one u kojoj se relevantna činjenicadogodila.

Prava filmskog producenta — filmski producent je fizičko ili pravno lice koje obezbeđuje novčana sredstva, organizuje i rukovodi fiksiranjem pomičnih slika praćenih audio-zapisom ili bez audio-zapisa (videogram). Prava filmskog producenta traju 50 godina od prvog fiksiranja, odnosno 50 godina od zakonskog saopštavanja javnosti ili zakonitog izdavanja dela. Rok od 50 godina računa se od 1. janura prve godine posle one u kojoj se relevantna činjenica dogodila.

Pravo organizacije za radiodifuziju — organizacija za radiodifuziju je pravno lice koje preduzima incijativu i snosi teret odgovornosti za snimanje emisije. Emisija je zvučno-vizuelni sadržaj koji se pretvara u elektromagnetne talase i saopštava javnosti putem televizijskih i radio prijemnika.

Pravna sigurnost, regulisanost odnosa i efkasnost u oblasti prometa nekretnina u mnogome su ogledalo čitavog pravnog sistema. Promet nepokretnosti podrazumeva preplitanje najznačajnijih obligacionopravnih i stvarnopravnih instituta, bez obzira da li se radi o kupoprodaji, razmeni, poklonu, nasledstvu ili drugom osnovu sticanja.

Naš pravni tim trudi se da u svakoj transakciji koja podrazumeva promet nepokretnosti, obezbedi najefikasniju i najbolju zaštitu interesa klijenta, vodeći računa o važećoj pravnoj regulativi i maksimalnoj pravnoj sigurnosti kojoj svi teže kada je u pitanju promet nepokretnosti.

Pored izrade predugovora i ugovora o prometu nepokretnosti u ovoj oblasti pažnju posvećujemo naročito:

• Izradi mini due diligence-a nepokretnosti u transakcijama veće vrednosti
• Posebnim sredstvima obezbeđenja isplate cene (namenski escrow račun)
• Postupcima upisa stvarnih prava u javne registre nepokretnosti (uknjižba)
• Poreskoj optimizaciji (porez na prenos apsolutnih prava, porez na kapitalnu dobit)
• Ulaganju nepokretnosti u osnovni kapital privrednih društava

Porezi predstavljaju osnovni izvor finansiranja budžeta i instrument za realizaciju propisanih nadležnosti države i njenih jedinica, od čijeg ubiranja direktno zavisi funkcionisanje države. Poreski sistem Republike Srbije je podložan čestim izmenama i reformama, što predstavlja pravi izazov kako za finansijske institucije tako i za privredne subjekte, posebno imajući u vidu aktivno sprovođenje mnogobrojnih radnji na unapređenju efikasnosti Poreske uprave u otkrivanju nepoštovanja poreskih propisa i naplati utvrđenih poreskih obaveza u cilju smanjenja deficita budžeta Republike Srbije. Stoga planiranje poreskih obaveza i upravljanje poreskim rizicima koji prate poslovanje postaje sve složenije.

Ono što praksu u ovoj oblasti dodatno izdvaja u odnosu na ostale pravne oblasti je nadmoćnost države, kao subjekta koji ne samo što uređuje poresku politiku donošenjem odgovarajućih propisa, nego je i beneficijar sredstava, što neminovno utiče na tumačenja poreskih normi od strane nadležnih organa pri naplati poreza.

Naš tim ima proaktivan pristup ovoj grani prava, prateći najnovije stavove zauzete u praksi nadležnih institucija. U mogućnosti smo da klijentu pružimo poreske savete u cilju optimizacije poslovanja, ostvarivanja poreskih ušteda, te izbegavanja sporova sa poreskim organima i zahtevnom administracijom koji obično nastaju usled čestih izmena i različitog tumačenja poreskih propisa.

Stoga jedan savet u pravom trenutku u poreskom postupku je vredniji od stotine radnih sati kada već dođe do spora.

Zastupanje stranke uređeno je u Zakonu o parničnom postupku tako da stranka koja nema parničnu sposobnsot biva zastupana od njenog zakonskog zastupnika – tako, maloletno dete po zakonu zastupa njegov roditelj. Zakonski zastupnik određuje se zakonom ili aktom nadležnog organa donesenim na osnovu zakona.

ZASTUPANJE MALOLETNIKA U KRIVIČNOM POSTUPKU

Položaj maloletnih lica kao oštećenih u krivičnom postupku regulisan je članom 150. do 157. Zakonom o maloletnim učiniocima krivičnih dela i krivičnopravnoj zaštiti maloletnih lica.

Navedenim Zakonom propisano je da Veće, kojim predsedava sudija koji je stekao posebna znanja iz oblasti prava deteta i krivičnopravne zaštite maloletnih lica, sudi punoletnim učiniocima sledećih krivičnih dela propisanih Krivičnim zakonikom, ako je oštećeni u krivičnom postupku maloletno lice.

Pored posebnih odredbi koje se primenjuju u odnosu na maloletne ucinioce krivicnih dela, u retkim slucajevima, shodno navedenom Zakonu i na punoletna lica, ovaj Zakon predvidja poseban postupak i kada su osteceni maloletna lica. Razlog tome je kao i kod ucinioca krivicnih dela, uzrast ostecenih i specificnost njihove licnosti. Naši advokati poseduju sertifikat za odbranu maloletnika i pružamo usluge odbrane maloletnika u krivičnim predmetima i zastupanje maloletnih lica oštećenih izvršenjem krivičnih dela.

ZASTUPANJE MALOLETNIKA U PARNIČNOM POSTUPKU

Pored zastupanja u krivičnom postupku naša kancelarija pruža i usluge zastupanja maloletnika u parničnom postupku. Pratimo naše branjenike od trenutka otpočinjanja postupka, pa do pravosnažnog okončanja postupka, starajući se da ostvare sva svoja zakonska prava i time maksimalno povoljan položaj u parničnom postupku.

Porodično pravo je posebna grana prava koja uređuje odnose u porodici, kao i odnose porodice i društva. Takođe, to je posebna pravna nauka koja postojeće pravne norme o porodici sistematizuje, objašnjava i proučava, ali i predlaže nova zakonska rešenja.

Кao posebna pravna disciplina, porodično pravo se može definisati u užem i širem smislu. U užem smislu porodično pravo predstavlja skup pravnih normi kojima se uređuju odnosi u porodici, dok u širem smislu porodično pravo uređuje odnose porodice i društva.

U modernom porodičnom pravu značajnu ulogu igraju određeni vanpravni elementi. Porodično pravo je po pravilu multidisciplinarno i treba ga posmatrati kako sa pravnog aspekta (važnost naslednog, stvarnog, obligacionog, krivičnog, medicinskog prava), tako i sa drugih aspekta (važnost bioloških, psiholoških, socioloških, filozofskih saznanja). Primena porodičnopravne norme često nije moguća bez angažovanja stručnjaka iz više naučnih disciplina.

Termin porodično pravo se može odnositi i na nauku koja sistematski proučava i objašnjava norme porodičnog prava. Osim analize postojećih pravnih normi, ova nauka, konstatujući nesavršenost postojećeg porodičnog zakonodavstva, predlaže izmene postojećih ili donošenje novih zakonskih rešenja.

Porodično pravo kao nauka može posmatrati porodicu sa različitih aspekata:

• sa stanovišta pozitivnog prava — predmet razmatranja su norme čija je primena obavezna u određenoj državi;
• sa stanovišta uporednog prava — predmet analize su pravila o porodici koja važe u zakonodavstvu više država;
• sa stanovišta istorije prava — analiziraju se nekadašnja rešenja iz oblasti porodičnog prava u jednoj ili više država;

Porodično pravo kao nauka bi trebalo da, shodno činjenici da je čovek u braku i porodici multidimenzionalan, poštuje razne aspekte porodičnog života uključujući, ali ne ograničavajući se na emotivne, psihološke, socijalne, ekonomske i demografske aspekte.

Кrivično pravo je zakon koji se odnosi na zločin. On propisuje ponašanje koje se smatra pretnjama, štetnim ili na drugi način ugrožavanje imovine, zdravlja, sigurnosti i moralne dobrobiti ljudi. Većina krivičnog zakona utvrđuje se statutom, što znači da zakon donosi zakonodavstvo. To uključuje kažnjavanje ljudi koji krše ove zakone.

Кrivično pravo se razlikuje u skladu sa jurisdikcijom i razlikuje se od građanskog prava, gde je naglasak više na rešavanju sporova i naknade žrtve nego na kažnjavanju. Кrivični postupak je formalizovana zvanična aktivnost koja potvrđuje činjenicu izvršenja krivičnog dela i odobrava kazneni postupak počinilaca. Ovo su, ukratko, osnovne definicije; one ne obuhvataju sve pravne sisteme, sve faze u razvoju pravnog sistema, ili sve elemente unutar datog pravnog sistema.

Кrivično pravo se deli na:

• materijalno krivično pravo;
• krivično procesno pravo;
• krivično izvršno pravo;

Krivični zakon je zakonska norma kojom se reguliše neko pitanje iz oblasti krivičnog prava, bilo njegovog opšteg, bilo posebnog dela.

• jedna zakonska norma ili
• sistemski zakon koji reguliše deo materije krivičnog prava.

Krivični zakonik odnosno kodifikacija ili kodeks krivičnog prava je obuhvaćena celokupna materija krivičnog prava. Krivično zakonodavstvo se može odrediti kao skup ili sistem krivičnih zakona koji važe u jednoj zemlji, pod čime se podrazumevaju svi zakoni koji regulišu krivičnopravnu materiju.

Radno pravo je naziv za skup pravnih normi kojima se uređuje nastanak, sadržina i prestanak radnog odnosa kao i pravni položaj subjekata radnog prava.

POJAM RADNOG PRAVA

POJAM RADNOG ODNOSA

SUBJEKTI RADNOG ODNOSA

SADRŽINA RADNOG ODNOSA

UREĐIVANJE RADNOG ODNOSA

Mobing je psihičko nasilje koje najčešće ima za cilj da natera žrtvu mobinga da samovoljno napusti firmu. Iako se o mobingu kao obliku zlostavljanja dosta piše u poslednjih 15-ak godina, to nije moderna pojava. Psihološki pritisci su oduvek postojali. Mobing započinje konfliktom, a kada se konfliktu na radnom mestu dozvoli da naraste i poprimi neke neverovatne razmere koje rezultuju teškim psihofizičkim posledicama, pričamo o pojavi koju svako treba na vreme da prepozna.

ŠTA SPADA POD MOBING? 

Možemo reći da ova pojava ima tri glavne odlike:

• postojanje nasilnog ponašanja (od strane jedne ili više osoba ka žrtvi mobinga);
• traje duži vremenski period i stalno napreduje (jer mobing zapravo nastaje iz konflikta koji nikad nije rešen i koji je eskalirao; konflikt se produbljuje i pojačava);
• nastajanje i narastanje disbalansa moći u međuljudskim odnosima (što je praktično definicija nasilja);

Usled ovoga, žrtva mobinga se nalazi pod sve većim stresom koji postaje nepodnošljiv. Ona je prinuđena da se zaštiti bilo u kompaniji, bilo van nje. Priča se, najčešće, završava otkazom i dugotrajnim sudskim postupkom. Mobing ima ozbiljne posledice, kako po žrtvu mobinga, njenu porodicu, a tako i po firmu u celini.

Sa ponosom ističemo da je prva presuda u korist žtve mobinga u Kruševcu dobila naša kancelarija!

Pružamo kvalitetnu pravnu uslugu i zastupanje u svim međunarodnim sporovima. Iz domena Međunarodnog privatnog prava naša advokatska kancelarija u ovom domenu radi na osobnom statusu, porodičnopravnom (dejstva, razvod i nevažnost braka sa inostranim elementom, usvojenje s inostranim elementom), naslednopravnom odnosu (zakonsko nasleđivanje, testamentalno nasleđivanje), stvarnopravnom odnosu (nekretnine i pokretne stvari), obligacionom odnosu (ugovorni odnosi, pitanja forme ugovor te vanugovorni odnosi).

U pogledu Procesnog međunarodnog privatnog prava naša kancelarija vrši: Priznavanja i izvršavanje stranih sudskih presuda, priznanje i izvršenje stranih arbitražnih odluka u Srbiji, zastupanje stranih državljana u ostvarivanju porodičnih prava (pravo stranca na brak, usvojenje i starateljstvo), te naslednih prava stranaca.

Pod međunarodnim privrednim sporovima podrazumevaju se u prvom redu sporovi između privrednih subjekata – pravnih lica iz različitih država. Kao jedna od strana u ovim sporovima mogu se pojaviti i države, entiteti pod kontrolom države i međuvladine organizacije. Takvi sporovi u sebi sadrže element inostranosti – međunarodno obeležje kao osnovno, što suštinski utiče na način njihovog rešavanja. Pored toga, i dejstva odluka donesenih u rešavanju takvih sporova imaju svoje posebne karakteristike, što ih odvaja od drugih privrednih sporova, koji ne sadrže element inostranosti.

Postoji više načina rešavanja međunarodnih privrednih sporova, a dva su najčešća: sudski i arbitražni.

Arbitraža je, za razliku od državnog suda, posebna sudska institucija kod koje arbitri izabrani od stranaka meritorno rešavaju njihov spor. Arbitražni sudovi još se nazivaju i „izbrani sudovi“. Arbitražno suđenje je zastupljeno kako u nacionalnom, tako, još više, u međunarodnom prometu, jer je arbitraža brža, manje formalna od državnog suda, spor se rešava u prvom stepenu ukoliko stranke nisu ugovorile mogućnost pobijanja arbitražne odluke. Arbitri su dobri poznavaoci trgovačkog prava, oni primenjuju važeće propise, a mogu rešavati, u određenim slučajevima, i primenom načela pravičnosti (ex aequo et bono).

Izrada složenih međunarodnih ugovora pravnim i fizičkim licima od bitnih elemenata, preko odgovarajućih sredstava obezbeđenja izvršenja ugovora, regulisanja poreskih aspekata, poverljivosti, načina rešavanja eventualnih nesporazuma i mnogih drugih aspekata, u savremenoj advokatskoj praksi zahteva maksimalnu angažovanost i posvećenost, te pravničku veštinu i umeće po kojem se prepoznaju vrhunski pravnici.

Naš pravni tim pruža kompletno pravno savetovanje i izradu svih vrsta međunarodnih ugovora pravnim i fizičkim licima, a dugogodišnje zadovoljstvo klijenata o čijem poslovanju vodimo računa, samo je motiv više da nastavimo sa pružanjem kvalitetnog pravnog outsourcinga u ovoj oblasti, držeći se pri tom jednostavne pravne maksime da ugovor nije ništa drugo do saglasnost volja ugovornih strana.